Nega i vaspitanje dece jedan je od najlepših, najplemenitijih, ali i najtežih zadataka svake generacije. Većina dece srećno odrasta u okruženju svojih roditelja, braće i sestara, kao i baka i deka. Međutim, zbog mnogih složenih životnih okolnosti, jedan broj dece, za kraće ili duže vreme, a neka i trajno, ostaje bez roditeljske brige. To se dešava kada roditelji nisu fizički prisutni (nepoznati su, umrli su ili su napustili dete) ili kada su, iz objektivnih ili subjektivnih razloga, sprečeni da vrše roditeljske dužnosti. U tim teškim i dramatičnim okolnostima, socijalne službe pronalaze različite načine da im pomognu.
Prednost smeštaja dece u hraniteljsku porodicu
Danas je opšte prihvaćeno da treba dati prednost smeštaju dece u drugu porodicu, jer se na taj način detetu obezbeđuju najpribližniji uslovi onima koji postoje kada dete odrasta u svojoj porodici. Porodični smeštaj, odnosno hraniteljstvo, danas zauzima veoma značajno mesto na polju zbrinjavanja nezbrinute dece. Upravo zbog toga što predstavlja veoma važnu kategoriju jednog društva, postoji čitav program pripreme za hraniteljstvo.
Porodični zakon definiše i reguliše hraniteljstvo
Hraniteljstvo predstavlja meru zaštite deteta bez roditeljskog staranja, odnosno deteta pod roditeljskim staranjem koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju ili poremećaj ponašanja, a koje privremeno ne može da živi sa svojim roditeljima. Detetu na hraniteljstvu obezbeđuje se, u skladu sa zakonom, adekvatan oblik hraniteljstva i hraniteljska porodica u skladu sa njegovim specifičnim potrebama i ostvarivanjem njegovog najboljeg interesa. Zasnivanjem hraniteljstva uspostavlja se odnos između deteta i hranitelja koji odgovara odnosu između deteta i roditelja.
Hranitelji preuzimaju neposrednu brigu o detetu i imaju dužnost da se staraju o njegovom zdravlju, razvoju, vaspitanju i obrazovanju, u cilju njegovog osposobljavanja za samostalan život i rad. Drugim rečima, hraniteljstvo je naziv za smeštaj deteta u porodicu koja nije njegova. Hraniteljstvom može da se bavi porodica koja je u sklopu propisane procedure stekla opštu podobnost za hraniteljstvo i dobila odgovarajuću potvrdu centra za socijalni rad.
Jedna porodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ako je reč o deci sa teškoćama u razvoju. Porodica može imati i više od troje dece na smeštaju ako se radi o braći i sestrama i ako se proceni da je to u najboljem interesu zbog očuvanja njihovih uzajamnih veza. Iako je hraniteljstvo jedan od najboljih modela zbrinjavanja dece, ispunjava očekivanja samo ako se ispoštuju sve procedure, pa je zato život deteta u hraniteljskoj porodici pod stalnim nadzorom stručnih radnika-savetnika za hraniteljstvo, a sve u cilju najboljeg interesa deteta.
Hraniteljske porodice treba da imaju pogodne uslove i dovoljno ljubavi da, koliko god je moguće i koliko je vremenski neophodno, zamene prirodnu porodicu deteta. Tako se deci bez roditeljskog staranja obezbeđuju uslovi i stvaraju mogućnosti za razvoj kakav uglavnom imaju i deca koja žive sa svojim roditeljima.
Zasnivanje hraniteljstva
Hraniteljstvo se zasniva odlukom Centra za socijalni rad. Centar zaključuje ugovor o hraniteljstvu sa jednim članom porodice – hraniteljem, kojim se definišu obaveze hranitelja u čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta.
Naknada za rad
Prema zakonu, za posao koji obavlja, hranitelj ima pravo na naknadu koja je već unapred utvrđena Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. To je iznos koji se uplaćuje hranitelju kao mesečna cena njegovog rada u čuvanju, podizanju i vaspitavanju jednog deteta kroz hraniteljstvo. Pored naknade za hranitelja, dodatno se uplaćuju i troškovi koje zahteva staranje o detetu, zatim naknada troškova za prevoz za decu u hraniteljskoj porodici koje se školuju u mestu van prebivališta, sredstva za lične potrebe dece (džeparac). Mesečni iznos naknade se uvećava jednom godišnje za troškove udžbenika i školskog pribora, za troškove proslava mature i sticanja diplome, kao i za troškove odmora, rekreacije, nastave u prirodi ili ekskurzije.
Uplata doprinosa za socijalno osiguranje hraniteljima
Kako Centar za socijalni rad sa hraniteljima zaključuje ugovor, u obavezi je da uvek plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje plaća se ukoliko hranitelj već nema zdravstveno osiguranje. Ukoliko je hranitelj zdravstveno osiguran, doprinos za zdravstveno mu se neće uplaćivati.
Sticanje penzijskog staža
Hraniteljima se uvek obavezno plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, što znači da hranitelji svojim radom u podizanju deteta, koje im je od strane Centra za socijalni rad dodeljeno na staranje, stiču penzijski staž. Dakle, hranitelji imaju pravo na penziju, kao i bilo koji zaposleni. To znači da lice koje zaključuje ugovor o hraniteljstvu ima pravo da mu se to vreme kada je obavljalo poslove po ugovoru o hraniteljstvu prizna u staž.
Ivana Srećković, dipl. pravnik
