Postoji mesto u Srbiji u kome se hraniteljstvo prenosi još od davne 1931. godine sa generacije na generaciju. To je Miloševac, pomoravsko selo velikog srca udaljeno 78 km od Beograda, u neposrednoj blizini Velike Plane. Ovom selu bi veliko hvala uvek reklo oko 5000 dece, koja bi, kada bi se ponovo okupila, sačinila jedan „NOVI MILOŠEVAC“. U mnogim porodicama postoje i tri generacije hranitelja: bake koje su, posle mnogo godina brige o deci prestale da budu hraniteljice, njihove ćerke i snahe koje su aktivne hraniteljice, ali i unuke koje preuzimaju ovu odgovornu, zahvalnu i plemenitu ulogu. Velika životna neizvesnost ove dece zamenjena je srećom da, umesto u dečijim i drugim domovima, rastu u porodičnim seoskim kućama i imaju detinjstvo i mladost kao i sva ostala deca.
Centar za porodični smeštaj i usvojenje Miloševac je ustanova koja obezbeđuje ovaj oblik socijalne zaštite u kontinuitetu proteklih 93 godine. Hraniteljstvo se pokazalo i potvrdilo kao najdelotvorniji oblik zaštite u odnosu na korisnike, o čemu govori i činjenica da je poslednjih godina oformljeno više centara za porodični smeštaj na teritoriji Republike Srbije.
Stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite, kao i stručnjaci za razvoj dece - lekari, psiholozi, pedagozi i drugi, ističu da je za dete uvek najbolje da odrasta u okviru porodice umesto u instituciji. U situacijama kada biološka porodica nije u mogućnosti da pruži neophodnu negu, bezbednost i ostvarivanje prava deteta, hraniteljska porodica se smatra najboljom alternativom.